Putevima Romanovih – Top 6 najpoznatijih dvoraca carske porodice Romanov u Moskvi

Autor: Anja Bačanin, Turistički vodič

Svrgnuta porodica Romanov je dalje živa? Nemoguće je, mislite. 

Carska i sovjetska Moskva i danas žive paralelne živote pred očima lokalaca i turista. One su isprepletane u svakoj ulici, svakoj građevini, svakom spomeniku. Duh Romanovih, prisutan je na svakom koraku, a taj njihov duh možete osetiti i vi ukoliko posetite neki carski dvorac. 

Iako je Petar Veliki odlučio da prestonicu, a samim tim i kompletno bogatstvo i fokus, iz dotadašnje Moskve, preseli u Sankt Peterburg, ovaj grad, nikada nije izgubio na svojoj lepoti, grandioznosti, bogatstvu. Kompletan razvoj i arhitektura bili su usmereni ka gradu na obali Finskog zaliva, ali je dotadašnja Moskva, od brojnih careva dobijala naklonost. Kasniji socijalistički period i vraćanje prestonice u Moskvu, učinio je da Moskva danas može ponuditi šareniji sadržaj od Sankt Peterburga. 

Savet plus za putovanje tokom pandemije

Iako je situacije nezavidna, kada je upitanju istok Evrope, budući da su na teritoriji Ukrajine vojna dejstva, ulazak u Rusiju, turistima iz Srbije nije ugrožen. U Rusiju, turisti iz Srbije mogu ući direktnim letom iz Beograda, avionima Air Serbia i Aeroflota. Šta će vam od dokumentacije biti potrebno za boravak u Rusiji, pogledajte na zvaničnom sajtu Ministarstva spoljnih poslova, ili na sajtu ambasade Rusije. 

Odakle krenuti u istraživanje carskih palata

Priču o Moskovskim dvorcima, najbolje je započeti od srca Moskve, odnosno Kremlja. 

1. Kremlj – muzej Oružarnica

Postoji više načina i varijanti za obilazak ovog imperijalnog kompleksa, ali lično najviše preferiram obilazak sa lokalnim vodičem, koji vas do detalja provede kroz izabrane prostorije. Opcija da obidjete dvorište i crkveni kompleks, kao i car zvono i top, uvek je moguća, a ulaznica je uvek dostupna. Medjutim, ukoliko ulazite u Kremlj, nemojte nikako propustiti odlazak u muzej Oružarnicu, u kojoj se nalaze velika blaga Rusije. Nekadašnje kočije careva, haljine Jelisavete Petrovne, garderoba imperatora, kolevke, oružje, pokloni koje su carevi dobijali iz čitavog sveta čuvaju se upravo ovde. Ulaznica za Oružaru se zasebno naplaćuje, a često ju je potrebno unapred rezervisati. 

2. Kremlj – Veliki kremaljski dvorac

Na spisak carskih odaja moramo uvrstiti i dve palate koje su svakako vredne pomena, ali obe je moguće posetiti samo uz posebno organizovan grupni ulazak i uz obaveznu pratnju. Radi se o Terem palati i o Velikom kremaljskom dvorcu.

Veliki kremaljski dvorac, zvanična rezidencija predsednika Rusije, jedan je od najpoznatijih ruskih dvoraca još iz perioda carstva. Izgradnju dvorca naložio je Nikolaj I. Ona je završena 1849. godine, a radjena je po nacrtima Konstantina Tona. Od 1918. godine bio je sedište sovjetske vlasti. Veliki dvorac uključuje rekonstruisanu baroknu palatu. Danas je to svečana palata sa oko 700 prostorija.

3. Teremni dvorac 

Istorijski, jedna od najznačajnijih palata u Rusiji je palata Terem. Nastaje dve decenije od dolaska na vlast prvog Romanova, 1636. godine. 

U XVI veku, na ovom mestu, sagrađena je prva carska odaja, ali je od nje sačuvano samo prizemlje. S dolaskom na vlast Mihajla Fjodoroviča Romanova, preuređena je kompletna dotadašnja palata. Pored nje, ovde su se nalazile i druge gradjevine poput bojarske platforme, zlatnog stepeništa, zlatnog trema. 

Posmatrajući belu Granovitu palatu, čiju izgradnju naređuje još Ivan Grozni, ne možemo ni zamisliti da se upravo unutar tih zidova krije prelepa, ornamentima i rezbarijama ukrašena dvorana. Čitav svod i zidovi oslikani su, a korišćene su teme iz istorije Rusije i ruske pravoslavne crkve.

Unutrašnjost je uništena u čestim požarima i napadima na Kremlj, međutim, kompletan enterijer je obnovljen uz pomoć sačuvanih crteža. Uz Veliki kremaljski dvorac, Terem je zvanična rezidencija predsednika zemlje i zato nije često dostupan turistima. 

4. Caričino

U park i prvobitni dvorac na ovom imanju, zaljubila se Katarina Velika. Ona je od moldavskog kneza kupila imanje i započela izgradnju nove palate. Na uređenju parka su radila dva vrtlara iz Engleske i on predstavlja jedan primer oblikovanja vrtova u Rusiji u XVIII veku, a krase ga replike antičkih kipova, manji i veći paviljoni, jezera, mostovi, muzička fontana, kao i glavna zgrada, danas pretvorena u muzej arhitekture i istorijski muzej. 

Nakon svih nedaća, ratova i opstada, dvor svoj današnji izgled dobija tek 2007. godine. 

Jedna od glavnih atrakcija prilikom posete palati jeste putovanje kroz vreme. Vi kao osoba iz XXI veka, skoro dva sata možete živeti na ruskom dvoru iz XVIII veka. Kao posetilac možete uživati u improvizovanoj carskoj gozbi, u oblačenju damskih krinolina, šešira, rukavica. Možete slušati muziku u vrtu ili pak plesati na svečanom balu ili maskaradi carskog plemstva. Sve počinje od teorijske priče o carskoj gozbi, trpezariji, manirima tokom obroka i priči o balu, a završava se aktivnim učestvovanjem i primeni svega naučenog. Zaista jedno nesvakidašnje iskustvo.

Čak iako ne udju u dvor, mnogi moskovljani, ali i turisti, odlučuju da upravo u ovom parku provedu divno poslepodne uz zvuke ptica, na obali jezera, daleko od gradske buke i gužve. 

5. Kolomensko – Drveni dvorac cara Alekseja Mihailoviča

Drvena arhitektura predstavlja najstariji oblik arhitekture u Rusiji, budući da je drvo dugo bilo glavni građevinski material, te je kompletna arhitektura rađena od drveta. 

Dvor Alekseja Mihajloviča, specifičan je primer drvene ruske arhitekture u okolini Moskve. Godine 1667. nikao je ovaj prekrasan paviljon koga su karakterisali mali balkoni, drvene kule, složeni duborez, kao i činjenica da prilikom gradnje nije korišćen ni jedan jedini esker ili neki vezivni materijal. Nažalost, porušen je u XVIII veku, a obnovljen je nakon pada komunističke vlasti. Sam dvorac imao je nešto više od 250 prostorija i oduvek je izazivao poštovanje kod posetilaca.

Osim dvorca i Vaznesenjske crkve, ovde se nalazi i drvena kuća Petra Velikog u kojoj je živeo tokom ratova i koju su preneli na ovo imanje, a njegova kći, Jelisaveta Petrovna, rođena je upravo na ovom imanju. U dvorac možete ući uz plaćanje pojedinačnih ili grupnih ulaznica za sve lokalitete, a neretko ćete naići i na neku proslavu ili dešavanje. U zavisnosti od vremenskih uslova, moguće je da pored vas prođe šarmantna drvena kočija ili saonice, s obzirom da su ovde česta turistička atrakcija. Ako želite da budete u jednoj totalno drugačijoj Rusiji, savetujem da obiđete ovaj park. 

6. Petrov dvorac – putnička palata Petrovski

Danas impresivan hotel, sagrađen još u  XVIII veku, a nekada glavno odmorište Katarine Velike. 

Želeći da proslavi pobedu nad Osmanskim carstvom na Krimu, Katarina II odlučila je da sagradi još jednu impresivnu palatu. Sagrađena je 1775. godine. S obzirom da je predstavljala pobedu nad Osmanlijama, ideja arhitekte bila je veličanje pravoslavlja nad islamom. Stil gradnje je bio nov i grandiozan, a s druge strane stari, što bi bila odlika takozvanog pseudogotičkog stila. Oko imanja su bili vrtovi, povezani kamenim mostovima, u okolini su se nalazile i kule osmatračnice, koje bi na neki način predstavljale minarete, odnosno još jednu vezu sa istokom. 

Poznato je da je Napoleonova vojska umarširala u Moskvu, nakon što su se ruski vojnici, predvođeni Kutuzovim, povukli iz grada. Međutim, s obzirom da je grad ostavljen u plamenu, Napoleon je iz Kremlja pobegao upravo ovde i odavde s nevericom, posmatrao grad kako nestaje. 15 godina je palata stajala urušena i napuštena, do krunisanja Nikolaja I, koji ju je uredio i obnovio. 

Danas je ovde smešten manji elitni hotel, za neke specifičnije goste, sa svim pratećim sadržajima jednog modernog hotela. Često se koristi i za svečane događaje i prijeme. Međutim, čak i turisti, uz manju ulaznicu, mogu posetiti deo ovog kompleksa.

Savet plus za rasterećeno putovanje po Rusiji

Kako je putna apoteka jedan od najznačajnijih elemenata pri pakovanju kofera za putovanje, tako je i njega organizacija izuzetno bitna. Osim uplate zdravstvenog osiguranja pre puta, ne zaboravite ni na stavku lične putne apoteke. Budući da konzumiranje vode u Moskvi nije preporučljivo, a da čak i ona sa automata i iz flašice može izazvati dijareju, sa sobom uvek imajte probiotik Flonivin Boulardi ili Flonivin Plus, koji će uticati na smirivanje digestivnog trakta. Ujedno se preporučuje upotreba probiotika par dana pre samog putovanja. Kompleks vitamina, Oligovit 20, nešto je što zasigurno morate imati u koferu tokom prolećnih putovanja, budući da su prehlade i gripovi uvek aktuelni, a vitamini i suplementi su ti koji će vaš organizam zaštititi pre i tokom putovanja. Hladan vazduh i vetar, sušiće vašu kožu, te je poželjno da sa sobom imate i Pantenol Penu, koja će pomoći u tim situacijama. 

Da li i vas fasciniraju carski dvorci i da li ste nekada posetili neki?